Nova uloga lokalne samouprave–nov pristup upravljanju ljudskim resursima

Nova uloga lokalne samouprave–nov pristup upravljanju ljudskim resursima

Usvajanjem Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave u martu 2016. godine stvorene su normativne pretpostavke za uspostavljanje karijernog službeničkog sistema za službenike zaposlene u organima jedinica lokalne samouprave. Ovim je omogućeno uspostavljanje depolitizovane, profesionalne, efikasne i efektivne lokalne administracije, čiji će zaposleni biti u stanju da odgovore na izazove sa kojima se JLS susreću u sprovođenju svojih nadležnosti u procesu evropskih integracija. Modernizacija u pogledu profesionalizacije lokalne uprave i uspostavljanje sistema koji će omogućiti transparentno zapošljavanje, karijerni razvoj, stručno usavršavanje i napredovanje službenika zasnovano na zaslugama kasnilo je čitavu deceniju u odnosu na državnu upravu, koja je moderan zakon u ovoj oblasti dobila 2005. godine.
Visok nivo politizacije lokalnih uprava, koje često služe kao partijski servis za udomljavanje podobnih, ruinirao je tokom poslednje decenije ionako slabe kapacitete JLS, dok se uloga lokalne samouprave drastično promenila, ne samo u pogledu uvođenja savremenog pristupa u pružanju usluga građanima i privredi, već je konstantno rastao broj novih nadležnosti lokalnog nivoa vlasti. Tako je lokalni ekonomski razvoj uvršten među izvorne nadležnosti JLS, uvedene su znatne promene u sistemu javnih nabavki, uspostavljena je lokalna poreska administracija, formirani su uslužni centri, stavljen je akcenat na sopstvene budžetske prihode i efikasno upravljanje opštinskom imovinom, unapređen je proces izdavanja građevinskih dozvola, zaživela je praksa projektnog menadžmenta, energetskog menadžmenta, elektronske uprave itd. Pored širenja oblasti delovanja i odgovornosti JLS, koje sada zahtevaju potpuno nova znanja, veštine i sposobnosti lokalnih službenika, poseban izazov predstavlja formulisanje i sprovođenje politike zadržavanja stručnih kadrova. Naime, konstantno je prisutan odliv kvalitetnih kadrova , koji se, usled boljih uslova koje pružaju civilni i privatni sektor, u javnom sektoru zadržavaju onoliko koliko je neophodno da steknu relevantno iskustvo i ostvare kontakte koji će im omogućiti dalje napredovanje u karijeri. Ovo ne samo da stvara dodatne troškove i gubitak vremena u pogledu zapošljavanja, obuke i organizacione socijalizacije novih službenika, već negativno utiče i na ono što se zove „institucionalno pamćenje“, koje lokalnu upravu treba da učini otpornom na personalne promene kako bi se održao isti kvalitet javnih usluga koje lokalna administracija pruža lokalnoj zajednici. Dalje, ulaskom Srbije u Evropsku uniju pravne tekovine EU će se u pretežnom delu primenjivati na lokalnom nivou, što opet zahteva adekvatne institucionalne, administrativne, finansijske, ljudske i tehničke kapacitete JLS za uspešnu primenu EU standarda i propisa na lokalnom nivou. Nova uloga JLS podrazumeva i njihovo kotiranje na globalnom tržištu kapitala kao manje ili više privlačnih destinacija za nove investicije i poslovne poduhvate, te se one nalaze u konstantnom procesu kompeticije i unapređenja sopstvene konkurentnosti, ne samo u odnosu na opštine i gradove iz zemlje i regiona, već na globalnom svetskom tržištu.

Među najznačanijim promenama koje je pretrpela lokalna samouprava ubrajamo  one koje se ogledaju u načinu percepcije njenog identiteta i svrhe u očima lokalne zajednice. Lokalna samouprava je morala da odbaci dugo negovani identitet samodovoljne, zatvorene organizacije, koja je sama sebi svrha i koja sprovodi vlast nad lokalnim stanovništvom, a čiji rad ne podleže civilnoj kontroli. Civilni i privatni sektor danas veoma dobro razumeju značenje „javnog servisa“, te kao njegovi klijenti insistiraju na visokom kvalitetu javnih usluga, transparentnom radu, odgovornom trošenju javnih sredstava i polaganju računa za sve (ne)urađeno, te sa velikom budnošću prate rad organa lokalne samouprave. Sa ovim su kompatibilni zahtevi za jačanjem otpornosti gradova i opština na korupciju, kroz uspostavljanje normativnih i institucionalnih antikorupcijskih mehanizama koji će ojačati integritet lokalnih službenika i na taj način doprineti sveukupnom integritetu JLS. Konačno, u svetlu  pomenutih faktora unutrašnjeg i spoljašnjeg okruženja u kojima deluju JLS, a koji se neprestano menjaju i proizvode manje ili veće implikacije na rad organa lokalne samouprave, neophodno je omogućiti značajno fleksibilniju organizaciju rada gradske/opštinske uprave da bi ona mogla da adekvatno odgovori na promene iz svog okruženja. Ovo će zahtevati novu organizaciju ili periodičnu reorganizaciju gradske/opštinske uprave, a da bi se omogućilo postavljanje „pravih ljudi na pravo mesto u pravo vreme“, što je suština dobrog upravljanja ljudskim resursima, neophodno je obezbediti stručno usavršavanje i razvoj zaposlenih, pratiti njihov učinak, ponašanje i odnos prema poslu, kao i obezbediti uslove za njihovo napredovanje zasnovano na učinku i zaslugama.

Jasno je, onda, da nova uloga lokalne samouprave traži potpuno nov pristup upravljanju ljudskim resursima, koji je dobrim delom zasnovan na principima korporativnog upravljanja. Doskora važeći pristup upravljanja kadrovima u JLS, zasnovan isključivo na vođenju kadrovske evidencije i personalnih dosijea zaposlenih, sputavao je modernizaciju lokalne samouprave i njenu transformaciju u depolitizovan, profesionalan, odgovoran, efikasan, ekonomičan i efektivan javni servis za pružanje usluga građanima i lokalnoj privredi. Novi zakonski okvir je dobra šansa za korenite promene u praksi upravljanja ljudskim resursima u JLS, ali će uvođenju savremenog pristupa u ovoj oblasti otpore pružati i donosioci političkih odluka i sami službenici. Prvi, zbog smanjenih mogućnosti za političko zapošljavanje i diskreciono odlučivanje o napredovanju/nazadovanju službenika, a drugi zbog snažnog otpora promeni stečenog službeničkog mentaliteta odbojnog ka promenama i privrženog „kako smo oduvek radili“ praksi, mentaliteta koji je inficiran idejom da „državni posao niko nikada nije završio“ te zato nema potrebe za žurbom i efikasnijim radom, i koji je, istovremeno, podozriv prema ocenjivanju i merenju učinka zaposlenih. Ovo su samo neki od problema sa kojima će se suočiti implementacija savremenog pristupa upravljanja ljudskim resursima u JLS u Srbiji.

Autor: Vanesa Belkić

Ovaj tekst je odlomak iz publikacije ''Uspostavljanje funkcije upravljanja ljudskim resursima-korak ka dobroj lokalnoj upravi'' u kojoj su predstavljeni nalazi istraživanja koje je CenTriR sproveo u okviru projekta ''Upravljanje ljudskim resursima-ključ efikasne, profesionalne i depolitizovane lokalne samouprave''. Ovaj projekat finansira Evropska unija i sufinansira Kraljevina Holandija u okviru WeBER regionalnog projekta.